Foxtrot
Ples Fokstrot potiče iz starog plesa „Onestep“-a i „Rag“-a. Onestep je stigao u Evropu iz Amerike 1910. godine i brzo je postao popularan zahvaljujući svojim jednostavnim pokretima. Čak se sa svojom popularnošću mogao takmičiti sa Tangom, a istisnuo je i Valcer. Za Rag je karakterističan korak koji se igra sa savijenim kolenima.
Fokstrot predstavlja najznačajniji razvoj u standardnim plesovima. Kombinacija brzih i sporih koraka dozvoljava više fleksibilnosti, i pruža značajno veće plesno zadovoljstvo, nego korak ili dvokorak, koji se ranije plesao. Postoji mnogo više varijanti fokstrota nego bilo kog drugog plesa, i na neki način predstavlja ples koji se najteže uči.
Bečki valcer
Bečki valcer je vrsta standardnog plesa.
Javio se pod imenom landler u Južnoj Nemačkoj i u Bavarskoj još u 17. veku. U Englesku se prenosi 1816. godine da bi u drugoj polovini 19. veka doživeo procvat u Beču kao salonski valcer.
Bio je „kralj“ plesova u Evropi ceo 19. vek sve do prodora novog talasa američkog jazz sinkopiranog ritma na prelasku u 20. vek. Valcere za igru su najviše pisali Jozef Landler i oba Johana Štrausa. Dinastija Štraus je valceru dala neophodnu eleganciju i lepršavost i konačni romantični karakter po kome ga i danas prepoznaju.
Kao sportski ples se počeo razvijati u 20. veku. Iz plesa landler je uzeto oko 1800 koraka.Oni su preradjeni tako što je odredjeno samo šest koraka bečkog valcera i odredjena je brzina muzike za ples.
Moderni oblik bečkog valcera,koji je standardizovan 1927. godine, je kretanje plesnog para po podijumu sa izmenama levih i desnih okreta, izbačeni su nakloni (koristili se na početku igre), dozvoljeni su okreti u mestu (fleckeri) u levo i u desno. Konačna odluka je doneta 1983. godine kada je odlučeno da tehniku čine desni i levi okret,desni i levi flecker,promena iz desnog u levi okret i obrnuto i kontra ček kao promena iz desnog u levi flecker i obrnuto.
eti u mestu (fleckeri) u levo i u desno. Konačna odluka je doneta 1983. godine kada je odlučeno da tehniku čine desni i levi okret,desni i levi flecker,promena iz desnog u levi okret i obrnuto i kontra ček kao promena iz desnog u levi flecker i obrnuto.
Za bečki valcer je karakteristično ravnomerno okretanje po plesnom pravcu. Koristi se dizanje i spuštanje, koje je nešto manje nego kod engleskog valcera. Izvodi se u taktu 3/4.
Engleski valcer
Engleski valcer – poznatiji kao sporiji valcer, broji se u 3/4 taktu i predstavlja jedan od prvih plesova koji se uči, njegovim učenjem polaznik dobija na eleganciji i dobrom držanju u igri. Takođe je prvi ples koji se igra na takmičenjima. Zahvaljujući svojoj otmenosti često je ples na otvaranju raznih manifestacija.
Nastao je od igre nastale u SAD koja se zvala Boston, pre 1900. godine. Sada je to jedna od najotmenijih igara lakih, neusiljenih pokreta. Muzika je oko 30 taktova u minuti.
Od nastanka ovaj ples se stalno razvija, povaćava se broj varijacija i figura. Engleski valcer karakterise kombinacija „pravolinijskog kretanja” sa zadržanim starim „okruglim okretima” sa ekstremnim podizanjem na prste.
Muzika za engleski valcer je mekana, harmonična, u sebi sadrži lirsku notu a prvi udarac u taktu je uvek naglašen. U svojoj gracioznosti engleski vacer krije bol nastao usled pogrešno odabranih ljubavi, ili ljubavi koje su prošle, nestale… Takođe njegov karakter odražava frazu “biti uvek zaljubljen”. Od parova, takmičara se trazi da izrazom lica, ritmom, figurama ispričaju jednu od ovih priča.
Evropski tango
Balrum tango ili engleski tango nastao modifikacijom i prilagođavanjem izvornog argentinskog tanga. Potiče od Engleza koji su ga razvili. U periodu od 1920. do 1929. godine nastao je ovaj tango u formi kakvog ga danas poznajemo. Standardizovan je 1929. godine u Engleskoj, a od 1930. godine prihvaćen je i u Nemačkoj. Od tada se on igra na takmičenjima u okviru standardih plesova. To je jedini standardni ples latinoameričkog porekla.
Karakteristike su mu brza ritmičnija muzika u odnosu na argentinski, pisana u 2/4 taktu, oko 30 taktova u minuti. Kretanje plesnog para je formalizovano, bez mnogo improvizacija, stav je otvoren, naglašeni su trzaji glavom pri promeni pravca, iako muzički ritam podseća na marš, kretanje treba da bude elegantno, nalik na kretanje mačke. Gazi se celim stopalima, bez podizanja, kolena su uvek pomalo spuštena i fleksibilna. Dominantan karakter ovog plesa je dramatičnost. Igra je strasna, snažna, vatrena, a ritam se mora osećati u najmanjem pokretu. Do pre desetak godina ovo je bio skoro jedini tango koji se učio i igrao u plesnim školama kao jedan od standardnih plesova. Da bi se dočarao karakter ovog tanga plesači moraju biti dobro uvežbani i uigrani.
Argentinski tango
Argentinski tango ili Tango argentino ima takođe nekoliko podstilova. Danas su dominantni „salonski tango“ i „tango milongero“ odnosno milonga. Muzika je u 2/4, 4/8, i 4/4 taktu. U poslednje vreme se pleše i „tango vals“ odnosno tango valcer gde je muzika u 3/4 taktu. Tempo moze biti brži i sporiji i može biti promenljiv i u jednoj plesnoj numeri.
Postoji podela i na „scenski tango“, karakterističan po veoma zahtevnim figurama skoro akrobacijama, kao i na elektro tango (tango nuevo).
Ritam tanga omogućava improvizaciju, dakle nema klasičnog osnovnog koraka koji se nauči pa se onda uče figure kao nadgradnja, ali baš zbog toga je potrebno vreme da se ovlada ritmom da bi moglo da se improvizuje. Zbog zatvorenog, intimnog stava, takođe je potrebno vreme da bi se ovladalo pravilnim vođenjem.
Jive
Jive (džajv), je međunarodno priznat naziv za sve njegove pretke, i zapravo spoj svih njih: 30-ih godina – Lindi hop, Bluz, Sving; 40-ih Bugi-Vugi, Bibop i 50-ih Rokenrol. Ove plesove, koji su tada bili popularni u SAD, američki vojnici su preneli u Evropu, tačnije u Englesku tokom Drugog svetskog rata. Ovi plesovi su vrlo brzo doživeli slavu, jer je njihova muzika takva da pokreće i poziva na ples i stare i mlade. Posle rata je Bugi uzeo primat u muzici.
Muzika: brza, pokretna, temperamentna, bezbrižna, osvajajuća, puna životne energije, vesela, mladalačka.
Rumba
Rumba je latinoamerički ples koji se razvio na Kubi, a potiče iz 16. veka od crnih robova koji su dovedeni iz Afrike. Rumba je zajedničko ime za više kubanskih plesova u paru, a pre svega znači zabava, ples. Kao narodni ples, rumba se pleše jako brzo, s preteranim pokretima kukova i sa senzualnim i agresivnim stavom kod muškaraca, a obrambenim stavom kod žena. Rumba ima erotski karakter, a naglašena je umetnost ženskog zavođenja.
Za muziku je karakterističan staccato udarac (brzi, kratki udarac). Rumba se može plesati na više načina. U svom razvoju se stalno ritmički i oblikovno menjala pa tako poznajemo više vrsta rumbe, od kojih su najpoznatije rumba bolero i rumba kuban.
Samba
Samba je ples koji pripada grupi Latino-američkih plesova. Nastao je u Brazilu. Od 1959. godine spada u grupu takmičarskih sportskih plesova. Kao takav je visoko stilizovan i prvenstveno se igra u paru. Karakteriše ga veliki broj figura koji se zasniva na dve vrste kretanja, a to su: bounce i kontrakcije (bouce znači podizanje i spuštanje u kolenima uz kontrakcije karlicom a bez vidljive promene visine). Ovo je jako teško ali bez toga ples gubi veliki deo svog karaktera. Takođe, za razliku od ostalih latino plesova gde se parovi neznatno pomeraju, samba je ‘putujući’ ples i parovi prelaze velike delove podijuma koristeći se šetnjama, spinovima. Ovo znači da se samba igra u plesnom pravcu po obodu sale kao i standardni plesovi (valcer, tango…)
Salsa
Termin „salsa“ se koristio za ceo spektar različitih karipskih plesova: rumbu, son montuno, mambo, ča-ča, danzon, plenu, bombu, merenge itd. Kasnije se taj izraz upotrebljavao za novonastali ples, koji je danas poznat kao „salsa“. Postoje mnogi stilovi salse: kubanski, portorikanski, kolumbijski, Njujork, L. A. i drugi. Za razliku od standardnih plesova, u salsi nema mnogo kretanja kroz prostor, a ljudi često sami igraju.
Cha cha cha
Ča ča ča je mlađa muzička forma u razvoju afro-kubanske muzike. U većini slučajeva, plesu je prethodila muzika, a tako je bilo i sa ča ča ča. Ova forma originalno potiče od mambe i rumbe. Pedesetih godina prošlog veka doživela je veliku popularnost i od tada je jedan od najpopularnijih društvenih plesova. Ča ča ča je brz i poletan ples. Od latinoameričkih plesova on se uči među prvima i vremenom usavršava. Ča ča ča je energičan i strastven ples i, ako se igra bez strasti i energije, gubi se njegov pravi smisao.
Bachata
Bachata je ples iz Dominikanske Republike. Partneri mogu biti odvojeni ili igrati jedan uz drugo, u zavisnosti od raspoloženja. Muškarac vodi partnerku tako što joj rukama i gornjim delom tela daje signale. Žena na isti način odgovara odnosno prati partnera.
Swing
Swing spada u grupu društvenih plesova. Ovaj ples se pleše na ubrzanu muziku svinga, uključujući boogie woogie and Rock ‘n’ Roll. Neki od plesova iz ere swinga su Lindy Hop, Balboa, Collegiate Shag i Charleston, West Coast Swing, Carolina Shag, East Coast Swing, Hand Dancing, Jive, Rock and Roll, Modern Jive.
Dancing Queens 